Kralj Ludvig II
Ludvig II je rođen 25.08.1845. godine u dvorcu Nimfenburg, u Minhenu, nešto posle ponoći. Rođen je kao prvo od dvoje dece u braku kralja Maximiliana i kraljice Marie Frederike. Kršten je kao Otto Friedrich Wilhelm Ludwig.
Ime Ludvig dobija po svom dedi Ludwigu I. Tri godine kasnije (1848) rođen je njegov brat Otto. Svoje djetinjstvo i mladost uglavnom je proveo u dvorcu Hoenšvangau (Hohenschwangau).
Godine 1861. Ludvig je prvi put čuo opere Riharda Vagnera (Richard Wagner) Tannhäuser i Lohengrin. Od tada se javlja njegova posebna ljubav prema njegovim operama kao i svetu bajki, mitova i legendi.
Ludvigov otac Maximilian umro je 1864. godine a Ludvig je istog dana I to sa samo 18 godina proglašen kraljem Bavarske . Na sahrani kralja Maximiliana javnost je prvi put mogla da vidi mladog kralja koji je plenio svojom lepotom a I visinom. Bio je visok čak 1.93m što je za ono vreme bilo jako neuobičajeno..
Čim je došao na vlast počeo je da se zalaže za unapredjenje kulture. Vagnera je prvi put sreo 1864. godine kada počinje finansijski da mu pomaže. Finansira i njegovo umetničko stvaralaštvo, kao "Prsten Nibelunga". Vrlo brzo je naišao na otpor državnog vrha kao i samih gradjana Minhena.
Kralj nije imao izbora i morao je da popusti pod pritiskom, pa je već posle godinu dana morao da naredi Vagneru da napusti Bavarsku. Vagnerov odlazak ga nije sprečio da i dalje ostane sa njim u kontaktu, kao i da mu i dalje tajno pomaže.
Prvi dvorac koji je dao sagraditi bio je Neuschwanstein (Nojšvanštajn), a danas to je jedan od najljepših i najpoznatijih dvoraca u svetu.
Drugi dvorac je sagradio na samom vrhu brda Schachen (Šahen), na 1866 metara visine.
Treći dvorac koji je izgradio je dvorac Linderhof koji se nalazi nedaleko od gradića Ettal.
Četvrti i najveći dvorac Herenkimze izgradio je na Kimskom jezeru.
Peti dvorac: 1883.godine kralj kupuje ruševine zamka Falkenštajn ( Falkenstein) koji se nalazi u blizini dvoraca Nojšvanštajn i Hoenšvangau. Na ovom mestu kralj je planirao da izgradi zamak u gotskom romatničnom stilu. Radovi su zaustavljeni na samom početku zbog prerane kraljeve smrti.
„Večna zagonetka želim da ostanem sebi i drugima“ - Kralj Ludvig II
Po nalogu vlade lekari su kralja Ludviga II proglasili „mentalno bolesnim“ i „neizlečivim“. Svoju dijagnozu o „ludom kralju“ lekari nisu potkrepili nikakvim medicinskim pregledom već samo na osnovu izjava svedoka.
Kralj je izgradnju dvoraca finansirao kraljevskom platom koja nije bila dovoljna pa je morao da se zadužuje. Gradnja je uzrokovala znatne troškove i dugove. Godine 1884. dug je porastao na 7,5 milona guldena. Nakon kraljeve smrti, njegova porodica (dinastija Wittelsbach) je bankama vratila sve dugove do 1902. godine.
Gotovo svi radovi na dvorcima bili su obustavljeni zbog nedostatka novca, a banke više nisu davale privatne kredite kralju Ludvigu II. Kralj se zatim obratio Otou fon Bizmarku na šta mu je on rekao da naredi ministarstvu da na saboru odobri potrebnu sumu novca.
Kralj je predao zahtev na saboru, a taj zahtev ne samo da je odbijen već je umesto novca koji je trebalo da dobije – isti deo oduzet.
U junu 1886 godine vladina policija je uhvatila kralja u dvorcu Nojšvanštajn i preko noći ga deportovala u mali gradić Berg na Štarnberškom jezeru . Stavljen je u kućni pritvor u dvorac Berg. Samo dan kasnije kralj je otišao u svoju poslednju šetnju sa lekarom Bernhardom von Guddenom iz koje se ni jedan ni drugi nisu vratili . Prema službenoj verziji lekar je hteo da spasi kralja i njegovo samoubistvo pa je pri tom i sam stradao. U ovu verziju niko nije povervao ali je nažalost do dan danas njihova smrt ostala nerazjašnjena. Danas, se mnogi poštovaoci kralja zalažu za otvaranje groba i ponovnu obdukciju, kako bi se tehnikama najmodernije tehnologije otkrile šta se desilo tog dana na Štarnberškom jezeru.
Njegova rođaka i najbolja prijateljica, carica Sisi je rekla:
“Kralj nije lud; on je samo ekscentrik koji živi u svetu snova. Mogli su nežnije da ga paze i možda bi ga spasili tako tragičnog kraja.”
›Nakon njegove smrti na njegovo mesto je došao njegov brat Otto, koji je zaista bio mentalno zaostao, pa je ulogu regenta preuzeo njihov stric Luitpold.